Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla su mučeničkom smrću
tri junaka
u istom danu.
Velikomučenici Boris Tadić, Toma Nikolić i Vojislav Dr Koštunica odoše na nebo da se sretnu sa svojim tvorcem. Vrhovno božanstvo se najpre obratilo Tadiću, sa zahtevom da se predstavi i kaže ono najvažnije o sebi.
Bota je spremno i nepokolebljivo odgovorio da mu je Kosovo u Srbji, Evropa u srcu, ali da su mu ispred svega mir u svetu, briga za ljude, nova radna mesta za građane i borba protiv korupcije.
Bog zadovoljno pogleda Borisa i reče, ” Mudro zboriš Borise, sedi ovde pored mene i budi moja leva ruka”. Bog zatim upita Tomu Nikolića čemu je najviše posvećen.
Toma odgovori da mu je Rusija na istoku, Šešelj na zapadu, a Srbija posred srca, ali da su mu mir u svetu, dobrobit za sve ljude, nova radna mesta za građane i borba protiv korupcije, prevashodni prioriteti.
Bog odgovori, ”Prepisuješ, ali mi se dopada kako razmišljaš. Sedi pored mene i budi moja desna ruka”. Bog se zatim okrenu ka Vojislavu Dr Koštinici, koji ga je kiselo i popreko gledao.
Bog ga upita, “Nešto nije u redu, Vojo?”
Dr Koštunica zajedljivo procedi, ”Danas je svima postalo jasno, da sediš na mom mestu”.
>> Preuzeto sa bloga Stepski
No comments:
Post a Comment