Србин насилник обара рекорде

У новој компјутерској игри која је већ проглашена најбољом у историји, главни лик је Нико Белић, криминалац који убија албанске мафијаше

„Живот је компликован. Убијао сам људе… шверцовао их, продавао. Можда ће овде ствари бити другачије”, каже Николај Белић по доласку у Америку.

Он је тридесетогодишњи Србин из Босне, ратни ветеран, који је вероватно починио многа зверства и једва избегао смрт кад је његова јединица Војске Републике Српске упала у заседу. Надимак му је

Нико и главни је лик у компјутерској игри која обара рекорде у продаји у Сједињеним Државама.

Срби су тако после неколико запажених, али споредних рола негативаца у Холивуду добили и првог протагонисту у америчкој индустрији забаве. Ако се то тако може назвати, јер је лик Ника Белића – убице, насилника и кријумчара – далеко од идеала.

Белић је лик у новом наставку популарне насилне игре „Гранд тефт ауто” (Grand Theft Auto) – назване по кривичном делу крађе кола – у којој играч у тродимензионалном окружењу може да краде, пуца, убија, чини свакакве друге злочине, али и да саосећа са ликом у који се уживљава. У овом случају, може да туче и да убија припаднике албанске мафије.

Према сижеу који је објавила америчка компанија „Тејк ту”, Србин којим играч управља имао је тешко детињство уз оца који га је малтретирао, а прави циник постао је као младић док је у рату посматрао и чинио злочине. После рата није могао да пронађе посао, па је почео да се бави криминалом, тачније трговином људима, али је све време покушавао да открије како је његова јединица упала у заседу у којој су му убијени многи пријатељи. Игром случаја, сазнаје да Флоријан Кравић – један од преживелих – живи у Либерти Ситију у Америци, где је одавно у потрази за бољим животом отишао и Ников рођак Роман. У овај град је морао да побегне и Белић, пошто је његов шеф – руски мафијаш – посумњао да га је опљачкао.

Иако прича звучи логично, то се не може рећи за имена ликова – Никово презиме се пише са два „л” – а по сведочењу оних који су већ играли „Гранд тефт ауто 4”, ни амерички глумци који су позајмили гласове Србима не звуче уверљиво.

У Либерти Ситију, Нико открива да његов рођак дугује новац и руској и албанској мафији, па играч мора да изабере да ли ће да ради за Руса Дмитрија Раскалова или да га убије. За Албанце се та дилема не поставља, јер Нико може само да убије главног мафијаша Дардана Петрељу, а онда још и да пребије његове сараднике Бљедара Морину и Кемала Вуљаја.

Једини Србин у игри који није бездушни криминалац јесте Флоријан Кравић илити Берни Крејн, Ников друг из јединице који се прилагодио лагодном америчком животу. Берни је хомосексуалац који се забавља са замеником градоначелника.

Нико је мислио да је Флоријан издао његову јединицу, али на крају сазнаје да је то урадио Дарко Бревић, па играч има могућност да убије овог издајника или да му поштеди живот. У игри се индиректно појављује још један српски лик – само путем електронске поште коју играч добија. То је Милица Белић, Никова мајка, којој је „жао што је околина искварила њеног доброг сина”.

———————————————————–

Пола милијарде долара зараде за недељу дана

Игра је само у првој недељи продаје (на тржиште је избачена 29. априла по цени од 60 долара) зарадила више од 500 милиона долара, од чега 310 милиона долара само првог дана, чиме је оборила рекорде у забавној индустрији. Широм света до сада је продато око шест милиона игара за конзоле „икс-бокс 360” и „плејстејшн 3”. Поређења ради, филмски хит „Гвоздени човек” зарадио је „само” 201 милион долара у свету првог викенда приказивања.

„Знали смо да ће ’Гранд тефт ауто 4’ представљати пробој у смислу искуства које играч доживљава у игри. Али, сада смо направили пробој и у продаји”, рекао је председник компаније „Тејк ту” Страус Зелник, додајући да очекује да ће продаја на крају далеко премашити било који филм или музички албум.

Процењује се да је за креирање игре потрошено сто милиона долара, а раније верзије продате су до сада у 70 милиона примерака. Према критикама специјализованих сајтова, игра са Ником Белићем најбоља је у историји ове врсте забаве.

В. Радомировић
[објављено: 09/05/2008 на сајту "Политике"]